Црква Покрова Пресвете Богородице у Белановици

У центру вароши Белановице, изнад истоимене речице која се улива у Качер, а подно брда Глоговица, налази се црква Покрова Пресвете Богородице, позиционирана југоисточно од насељеног места на доминантном узвишењу које гледа на остатак вароши. Саграђена је 1864. године, а од 1997. године је под заштитом државе као споменик културе.

Белановачка црква

Пре изградње садашње цркве, западно од улаза налазила се стара „Шутачка црква“ посвећена Светом Архангелу Гаврилу, која се првобитно налазила на једном узвишењу изнад потока Добриловац, на два километра од данашње Белановице, а у атару села Шутци. Одатле је премештена у Калањевце око 1840. године, а затим, када је изграђена нова црква, стара је пренета у Јарменовце где и данас постоји.

Стара „Шутачка црква“ (извор: belanovica.rs)

Архитектура

Црква Покрова Пресвете Богородице је издужена једнобродна грађевина издељена пиластрима на три травеја, засведена преломљеним луковима који формирају крстасти свод. На западној страни, налазе се две простране нише од којих се у левој налазе спиралне степенице које воде на галерију изнад припрате и звоник. Централни простор нема наглашене певнице,док су у пространом олтару истакнуте нише за проскомидију и ђаконикон. Под је поплочан црно-белим плочицама 1936. године на месту старијих камених плоча.

Јужна страна цркве

Фасада цркве изведена је у необарокном стилу. Западна страна фасаде истиче се главним порталом  са наглашеним стубовима спојеним луком и забатом. Изнад главног портала налази се мања розета без украса, а по две розете налазе се на бочним странама припрате.

Главни портал цркве

Бочни портал цркве на јужној страни

Испод кровне конструкције налази се хоризонтални венац који носи низ слепих аркада. Монотонију зидних површина разбијају јужни и северни портали идентичне конструкције као главни западни портал између којих су по две масивне бифоре. Једна масивна прозорски отвор налази се на апсиди, а два мања налазе се на нишама проскомидије и ђаконикона. Фасаде су рашчлањене вертикалним плитким пиластрима који у врху имају украсе у облику стилизованог лишћа.

Бифора

Изнад фасаде уздиже се шестострани звоник готичке конструкције чији су отвори засведени преломљеним луцима који се по својим стилским карактеристикама не уклапа у остатак грађевине којом доминирају необарокни елементи.

Црква је покривена кровом на две воде од лима, док је апсида покривена бибер црепом.

Белановачка црква 1911. године (извор: belanovica.rs)

Иконостас

Иконостас цркве Покрова Пресвете Богородице у Белановици је плаве боје и састоји се од осам стубова са богато обрађеним капителима. Изнад стубова су стубци са дуборезном декорацијом у две зоне. Прву зону чине стилизоване шкољке, а другу стилизовано лишће.

Иконостас

Горња зона иконостаса са Распећем и медаљонима

Иконостас је рашчлањен хоризонтално у три зоне икона док четврту и пету зону чине крст са Распећем и осам медаљона са иконама.

Прву зону од севера ка југу чини уобичајена композиција икона:

1. Покров Пресвете Богородице као икона патрона цркве или композиција празника којем је црква посвећена;
2. Архангел Михаило (на северним дверима);
3. Богородица са Христом (натпис на икони гласи: ЗА ПОКОЈ ДУШЕ СВОЕ МАIКЕ КАТАРИНЕ СУПРУГЕ ПРОТОЕРЕIА И НАМЕСНИКА КАЧЕРСКОГ ДИМИТРИЈА ЂУКНИЋА 1906. Г. ДАРИНКА И СРЕТЕН);
4. Благовести (на царским дверима са натписом: ЦРКВИ КАЛАЊЕВАЧКОI: ЗА ЗА ЗДРАВЉЕ СВОIЕ ДЕЦЕ ПРИЛАЖУ (на икони Арханђела Гаврила) МИРОСЛАВА И СРЕТЕН РАДОСАВЉЕВИЋ ТРГ. ИЗ БЕЛАНОВИЦЕ. 1907. ГОД. (на икони Богородице));

5. Исус Христос (натпис на икони гласи: ЗА ЗДРАВЉЕ СВОЕ ДЕЦЕ, ПРИЛАЖЕ ДИМИТРИЈЕ ЂУКНИЋ НАМЕСНИК 1906. Г.);
6. Архиђакон Стефан (на јужним дверима са натписом: ПРИЛОЖИО ЦРКВИ КАЛАЊЕВАЧКОI МАРКО МИЛОВАНОВИЋ ТРГ. 1907. Г.);
7. Свети Јован Крститељ.

Другу зону икона од севера ка југу чине:

1. Ваведење Пресвете Богородице;
2. Рођење Христово;
3. Сретење Господње;
4. Тајна вечера (изнад царских двери);

5. Крштење Исусово на Јордану;
6. Васкрсење Исусово;
7. Преображење Господње.

Трећу зону иконостаса чине:

1. Свети Симеон Мироточиви;
2. Свети великомученик Димитрије;
3. Свети Николај Чудотворац;
4. Вазнесење Христово у централној зони изнад царских двери;
5. Свети Сава I архиепископ српски;
6. Свети Георгије Победоносац;
7. Свети Стефан Дечански.

Конструкција иконостаса завршава се Распећем у централној зони, док су у два овална медаљона са северне и јужне стране Богородица и Свети Јован Богослов.