Кућа са првом апотеком у Љигу

У улици Војводе Мишића бр. 29 у Љигу налази се кућа Савке Ристић – прве апотекарке у Љигу. Кућа је грађена од 1937. до 1939. године. Од 1997. године је под заштитом државе као споменик културе.

Кућа са првом апотеком у Љигу

Кућа са првом апотеком у Љигу пројектована је као породична зграда са великим међусобно повезаним просторијама и монументалним степеништем. Темељи су грађени од масивних камених квадара од пешчара са пространом подрумском просторијом. Зидови су грађени од цигле, а плоче од армираног бетона. Кров је сложен и покривен  бибер црепом.

Оригинални план куће

Приземље се састоји од три локала у којима је била смештена некадашња Савкина апотека, малог стана и степеништа за спрат. Средишњи локал служио је за саму апотеку док су два споредна служила за доставу лекова и магацин.

Степениште

Спрат чини стамбени простор од шест просторија, купатила, мокрог чвора и ходника. Са стране улице се налазе кухиња, спаваћа соба, дневни боравак са балконским вратима и балконом и трпезарија. Ове просторије су међусобно повезане вратима. Још две простране спаваће собе налазе се са стране дворишта од којих једна има балкон који гледа на двориште. Столарија на згради је и даље оригинална, а радио ју је столар Раденко Павловић из Љига.

Фасада зграде је изведена у модернистичком маниру. Рашчлањена је у квадрате, са великим прозорским оквирима оивиченим са страна са по једним мањим пиластром и четири излога у приземљу. Портал око балконских врата на спрату украшен је са по два мања пиластра са страна. Композиција фасаде завршава се степенастом атиком на чијим крајевима се такође налазе по два мала пиластра, а у средини су иницијали власника куће (СР) и година градње (1939).

Пиластри на балкон-вратима

Пиластар на ивицама прозора

Двориште куће са унутрашње стране замишљено је као степенасти врт са стазама и пумпом за воду којим доминира стари орах, највероватније посађен када је и кућа грађена. Поред главне куће, у дворишту су се налазиле и две помоћне зграде.

Апотека у овој згради радила је од 1939. до 1969. године. Савки је помагала сестра Драга Ристић као лаборант. Након Другог светског рата, апотека је национализована, али су Савка и Драга остале да раде као једине стручне апотекарке у Љигу. Најзад, апотека је исељена 1969. године са ове локације и премештена на место апотеке „Ваљево“.

Кућа са првом апотеком у Љигу некад

Архитекта

Кућа са првом апотеком једна је од првих зграда у Љигу која је пројектована по архитектонском плану. Архитекта је био Миленко Савчић (1901-1954), син Милоша Савчића (1865-1941) – једног од највећих српских индустријалаца свих времена.

Миленко Савчић дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Био је члан Управног одбора „Прометне банке А.Д.“ у Београду, затим члан Управног одбора првог Осигуравајућег завода „Србија“ и члан Управног одбора грађевинског предузећа „Лабор“ из Београда које је Прометна банка основала 1925. године. Неки од запаженијих пројеката „Лабора“ су Официрски дом у Скопљу (1925), железничка станица у Скопљу, пруга Београд – Краљево – Скопље са свом успутном инфраструктуром (1929-1930), пут Београд – Нови Сад – Суботица, Индустрија лима у Земуну (1936), насипи за пругу Ваљево – Лозница итд… Управо једна оваква фирма стоји иза градње куће Савке Ристић у Љигу са Миленком Савчићем као архитектом.

После Другог светског рата долази до гашења Прометне банке, Лабора и Осигуравајућег друштва „Србија“, а Миленко Савчић ради као архитекта у грађевинском предузећу „Авала“. Умро је 1954. године.

Седница Лабора у Београду

Савка Ристић

Власница куће са првом апотеком у Љигу била је Савка Ристић – прва апотекарка у овом месту. Савка је рођена 27. 2. 1894. године у Смедереву као ћерка трговца Светислава Ристића и Зорке Терзић. Имала је брата Велимира-Вељу (1896-1941) и сестре Љубицу (1899-1946) (била удата за Јакова Савчића – директора Стругаре и Бродарства Прометне банке А.Д. у Београду) и Драгу (1901-1977).

Савка Ристић

Родослов Савкине мајке Зорке је занимљив. Отац јој је био Коца Терзић (1813-1871) – палилулски кмет, а мајка Драга Терзић (1840-1903). Поред Зорке имали су синове Тодора-Тошу који се бавио њиховим имањем у Београду и Светислава-Свету (1866-1928) који је студирао ветерину у Бечу и оженио се Александром Лујановић (1878-1957), ћерком нашег почасног конзула у Варшави и свастиком Николе Спасића – једног од највећих српских задужбинара (преко друге жене Наке). Управо је Александра утицала на опредељење Савке Ристић за фармацију и апотекарство.

Савка Ристић дипломирала је фармацију на Загребачком свеучилишту 1923. године. Након кратког радног стажа у Београду, добија концесију за отварање апотеке у Љигу, тада младој вароши у унутрашњости где долази 1927. Мало касније долазе и њена мајка Зорка и сестра Драга.

Апотеку најпре отвара у кућу Десимира Сајића (улица Милорадара Драшковића, данас Хаџи Ђерина). Касније, 1937. године, Савка купује плац у Рулићевој улици бр. 29 (данас Војводе Мишића) где гради своју чувену кућу у коју смешта и своју апотеку 1939. године. Након Другог светског рата остаје да ради у апотеци која је национализована 1948. године са сестром Драгом до пензије 1956. године.

Савка Ристић у својој апотеци

Савка је доживела дубоку старост. Умрла је у болници у Ваљеву 18-ог септембра 1986. године у својој 92-ој години живота и сахрањена је у Београду. Није се удавала. Породична слава била јој је Никољдан (19. децембар).

Остала је упамћена код Љижана као велики педагог и васпитач. Утицала је на многу децу која су имала амбицију да се даље школују. Међу ђацима Савкине „животне и васпитне“ школе били су Михаило Рулић који је својевремено био судија Уставног суда и његов брат Божидар Рулић – чувени лекар.

Икона Светог Николе у Савкиној кући