Црква Ваведења Пресвете Богородице у Славковици
Подно Рајца, на 8 км од Љига, пратећи Иконића врело које сачињава Славковачку реку, наилази се у засеоку Иконићи на цркву Ваведења Пресвете Богородице или у археолошкој литератури – локалитет Манастирине. Локалитет се налази на узаном платоу подно брда Кормета које се уздиже источно и јужно од цркве док се на западној страни налази јаруга потока. Према северу се шири левкаста увала одакле долази сеоски пут до локалитета.
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Славковици
Историјат истраживања
Локалитет Манастирине у Славковици откривен је током рутинског обиласка терена општине Љиг од стране Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, 1972. године. Тада је евидентирано постојање рушевина цркве у овом селу.
Црква некад
Археолошка сондирања терена врше се 1973. године, а наредне 1974. године архитектонска снимања терена. 1975. долази до открића два велика саркофага у дозиданој капели цркве што значајно повећава важност овог локалитета и он се од 1976. године почиње систематски истраживати. Тада је установљено постојање некрополе око цркве и профане грађевине југоисточно од цркве. 1977. године истраживања се одвијају на северозападном спољном простору и западној половини цркве.
Црква током ископавања
Следеће 1978. године, истражени су: југозападни простор, источна половина цркве, североисточни простор, а обављена су и сондирања у непосредној близини цркве. Уз археолошке радове, текли су и конзерваторско-рестаураторски радови. Од 1983. године, локалитет је под заштитом државе као културно добро од великог значаја.
Године 2017. спроведена су истраживања око цркве када почиње и реновирање ове цркве које је трајало до 2018. године када је на Ваведење 04. децембра извршено мало освећење храма коме је присуствовао игуман манастира Јовања код Ваљева – Михаило Биковић.
Црква
Црква на локалитету Манастирине је крајње једноставна. Основа цркве је у облику неправилног четвороугаоника са великом потковичастом апсидом на источној страни. На западној страни цркве призидана је четвороугаона капела што је условило сужавањем и померањем првобитних врата на западној страни.
Јужна страна
У унутрашњости цркве уочавају се по два пиластра на бочним зидовима чиме је унутрашњост цркве подељена на три мање целине: западни травеј, централни простор и изражено велики олтарски простор. Пиластри су такође служили као потпора вишестраном кубету изнад централног простора.
За градњу цркве коришћен је необрађен, највећим делом плочаст камен пешчара, а као везивно средство коришћен је кречни малтер. Ове компоненте су укомпоноване техником зида са два лица што значи да је зид са спољашњих страна зидан наслаганим каменом, док је међупростор испуњаван ситним каменом заливеним кречним малтером. Дебљина зидова се креће око 0,90 м. У градњи се виде две несразмере њених зидара. Темељ цркве је изразито немарно изведен што је резултирало да читава основа цркве буде асиметрична. С друге стране, сами зидови су изведени јако квалитетно и виртуозно.
Западна страна
Прозори цркве су јако узани и налазе се на бочним зидовима и на апсиди. Димензије северног прозора су 0,6 х 0,4 х 0,12 док је јужни прозор димензија 0,55 х 038 х 0,11 м. Црква је имала само једна врата на западној страни чија је првобитна ширина била 1,6 м, а висина 1, 9 м, а била су засведена полуобличастим сводом од правилних тесаника сиге. Нови улаз након доградње капеле је сужен и померен према северу и исти је као и нови улаз у капелу. Врата су споља полукружна, а изнутра равно засведена са широким испустом у који су налегле двокрилне вратнице.
Кров је првобитно био израђен од танког плочастог камена који је постављан директно преко једноставног полуобличастог свода. Стрмина крова је била мала. Остаци профилисаних венаца указују нам на смирену једноставност свих декоративних ефеката чија је функција била разбијање монотоније спољних фасада.
Апсида на спољној страни је украшена низом вертикалних ребара распоређених на ритмичном растојању. Оваква апсида сврстава цркву у ред споменика рашке стилске групе. Иза олтарске преграде ширила се шкољка у чијем саставу се налазе проскомидија и ђаконикон. У олтарском простору пронађено је лежиште стуба часне трпезе и још једна неаутентична аморфна камена плоча (Д. Мадас, 1984, 19-27). Порекло неаутентичне плоче може се објаснити тиме да је црква била у употреби након обрушавања. Тако Љубомир Павловић бележи 1907. године да су сељаци оградили олтар цркве и у њему врше молитву на трећи дан Духова.
Источна страна
У цркви нису пронађени трагови живописа. Зидови у унутрашњости били су премазани кречном беличастом масом чија је функција од све прилике била тонско обједињавање простора.
Градња призидане капеле на западној страни датује се у средину 15. века и она не престаје да привлачи пажњу истраживача и ентузијаста. У овој капели откривена су два масивна саркофага и још један састављен од неколико плоча испод којих почивају два мушкарца и једна жена.
Саркофази у капели
Код женског скелета пронађена је иконица од оникса са ликом Светог Николе која се налази у металном калупу са чије задње стране се налази приказ распећа. Иконица је рад источних византијских радионица и датује се у 10. и 11. век, а обзиром да се саркофази датују у средину 15. века, видимо колики значај је имала ова реликвија за свог власника.
Камеја из Славковице
Мистерија око тога ко је сахрањен у капели цркве у Славковици и данас је јако актуелна, али и даље остаје нерешена. Црква Ваведења Пресвете Богородице данас је обновљена и живи нови живот.
Отворени саркофази из капеле
Некропола
Око цркве пронађен је велики број надгробних плоча од којих су неке украшене мотивом разгранатог крста на престолу, а једна је имала натпис: „овај камен Чучина Добросава раба божиа“ који се датује у време око 1380. године.
Натпис Чучина Добросава
Надгробна плоча из Славковице
Занимљиво је да су у самим гробовима проналажене кости овце што указује на ритуалне даће где је храна спуштана у гроб поред покојника. Међу надгробницима пронађен је и један украшени слемењак на око 18 метара северно од цркве што говори о високом статусу покојника који је себи могао приуштити један од најлуксузнијих надгробних споменика у средњовековној Србији.
Слемењак из Славковице
Југозападни део некрополе
Западни део некрополе
