Црква Светог Илије у селу Ба
У селу Ба, на бигреној заравни при изворишту реке Љиг налази средњовековна се црква Светог Илије са околним гробљем и старим звоником. Са свих страна, изузев северне стране, опкољена је стримим падинама сувоборског Гучева, обраслим буковом шумом. На северној страни се спушта бигрени плато у дубоку долину речице Љиг где се налази и једна мања пећина, више као нека врста проширене поткапине која је раније служила као испосница јер се виде трагови преградног зида на улазу у окапину. Од 1991. године је под заштитом државе као културно добро.
Црква Светог Илије у селу Ба
Међу првима, писане податке о цркви Светог Илије доноси капетан Јован Мишковић у 34. књизи Гласника српског ученог друштва, односно у Опису Рудничког округа. Ј. Мишковић наводи да је 1872. године, по његовом другом доласку у село Ба обновљена стара црква која је за време његове прве посете била у рушевинама. При опису тих рушевина видимо да су пре обнове цркве зидине биле очуване до осам метара у висину, затим да су прозори и врата оивичени розетама од камена, а да је цела црква зидана од тесаног камена.
Кров цркве није постојао пре обнове, а зидине су биле обрасле бршљеном и глоговином чија су стабла избијала из зидова и тиме их знатно оштетила. Ј. Мишковић наводи и легенду да је висину западних врата одмерио лично Високи Стеван (деспот Стефан Лазаревић). По тадашњим причама, патос цркве је пренет у Боговађу. Оно што је посебно драгоцено из записа Ј. Мишковића јесу натписи на цркви које је забележио пре реновирања.
Тако на једном камену је стајао запис:
Натпис 1
У цркви, на левој страни стајао је овај натпис (који Ж. Јеж доводи у везу са Сасима):
Натпис 2
На десној страни код иконостаса стајао је натпис:
Натпис 3
а мало ниже овог натписа писало је (који је и данас видљив):
Натпис 4
Ј. Мишковић такође бележи и постојање старинског гробља без натписа на горњој тераси северно од цркве као и склоништа у поткапини испод гробља.
Поред Ј. Мишковића, ране податке о цркви Светог Илије у селу Ба пишу и Феликс Каниц у својој монографији Србија земља, становништво, као и Ђ. Милићевић у свом делу Кнежевина Србија.
При изградњи црквеног дома 1990. године, овај локалитет обишла је екипа Завода за заштиту споменика из Ваљева, а 30. децдембра 1991. године, одлуком СО Љиг, црква Светог Илије у селу Ба је проглашена за споменик културе. Тим поводом предузета су хитна истраживања ове цркве на основу којих је сачињен предлог за проглашење цркве у Бау за споменик културе.
У јесен 1997. године, источне делове Ваљевског краја погодио је снажан земљотрес. Тада је црква Светог Илије у селу Ба знатно оштећена. Из тог разлога су наредне, 1998. године предузета археолошка ископавања цркве и њене околине.
Crkva Ba, nekad
У питању је једнобродна црква димензија 21,5 х 10,5 метара, која се састоји од унутрашње припрате, брода и апсидалних певница на северној и јужној страни брода и полукружне апсиде на истоку која са бочним певницама чини тролист. Са спољашње стране апсиде тролиста су седмостране основе и на висини од 1,8 метара странице полигона се претапају у полукруг.
Crkva Ba, nekad
Таваница цркве је полуобличасто засвођена и на њој је постављена двоводна кровна конструкција која носи покривач од бибер црепа. Црква је оригинално имала и централну куполу. Главна улазна врата на западној страни поседују украшене камене тордиране довратнике. Лучни прозорски отвори се степенасто сужавају према унутрашњости. Изнад улаза на западној страни и изнад улаза у брод налази се двостепена лучна ниша у којој се вероватно налазила представа заштитника цркве. По стилским карактеристикама, црква се датује у почетак 15. века, односно у време деспота Стефана Лазаревића.
Crkva Ba, nekad
Пробним археолошким ископавањем на простору ван црквене порте констатовано је да у простору порте и око цркве постоји некропола на чије трагове су наишли мештани 1988. године копајући канал за цевовод западно од цркве. Северно од цркве, пробним археолошким сондирањем утврђени су трагови моћног темеља већег објекта чији је темељни зид био исте дебљине као и темељни зид цркве (1,40 м), што индицира могућу синхроност овог објекта са временом градње цркве. На месту овог темеља подигнут је парохијски дом 1990. године тако да је тачна функција овог објекта остала непозната.
Crkva Ba, nekad
Приликом пробног сондирања утврђено је да су трагови култутног слоја спорадични, незнатни и праћени су одсуством покретног археолошког материјала. Приликом копања темеља за парохијски дом, мештани су пронашли фрагменте једног керамичког суда и комаде металних ситнијих предмета, али су они врло брзо изгубљени.
Crkva Ba, zid severno od crkve
За изградњу цркве Светог Илије и име села Ба везана је једна легенда. Наиме, у доба Немањића био је неки богати властелин који је у исто време зидао три цркве, Маркову цркву, Степање и башку. Радови су почели у исто време на сва три места, а властелин постави на свако место настојнике, учене људе који су руководили послом јер се властелин нигде није непосредно мешао. Једног дана, властелин реши да обиђе радове на сва три места. У Марковој цркви и Степањи допадну му се радови и нареди да се радови наставе. Међутим, када је дошао у Ба, радови на цркви му се не свидеше и он нареди да се обуставе, те отпусти настојника и исплати и растера раднике . Када се властелин враћао кући, каже се да је рекао „Ба, ба, овде не иде како треба.“, те се каже да је тако настало име селу.
