Средњовековна црква са гробљем у Дићима
У селу Дићи, осам километара од Љига, на траси Ибарске магистрале и ауто-пута „Милош Велики“ између Љига и Горњег Милановца са леве стране, налази се локалитет Манастирине у подножју Главичког брда.
Црква у Дићима
Историјат истраживања
Остатке цркве и некрополе међу првима спомиње генералштабни официр Јован Мишковић у Опису Рудничког округа 1875. године. Он наводи да се у „атару Нинковића поток, на утоку кога налазе се развалине неке црквине“, а на тај податак се позива Гласник XXIV, страна 325 (Ј. Мишковић, 1875, 196 – 197). Милан Т. Ракић у антропогеографским проучавањима Качера (Насеља српских земаља, књига III) такође наводи да се међу старинама у селу Дићи налазе развалине неке црквине и старо гробље са великим плочама (М.Т. Ракић, 1905, 837).
Прва археолошка истраживања локалитета Манастирине вршена су од 1991. до 1993. године која су дала прве поуздане податке о цркви и некрополи. Од 2013. почиње реконструкција цркве уз конзерваторско-рестаураторске радове, а 2019. обављена су археолошка ископавања у сарадњи Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву и Универзитета у Мелбурну.
Црква
На овом локалитету откривени су остаци једнобродне цркве са полукружном апсидом, припратом без централне куполе чији је кров засведен полуобличастим сводом што нам указује да је по стилу градње у питању рашка школа градитељства и да је зидана у првој четвртини XIV века. Црква је једним делом налегла на праисторијски тумул што нам говори о континуитету култа светог места на овом простору. Цео локалитет заштићен је од 1991. године као културно добро.
Јужна страна цркве
Оно што је посебно карактеристично за цркву у Дићима јесу мермерне надгробне плоче пронаћене у наосу цркве. Три плоче имају натпис од којих је јасно видљив и читљив натпис на надгробној плочи челника Влгдрага, ктитора цркве постављеној у солеи. Натпис је урезан у 13 редова. Слова су димензија око 4 цм, а морфолошке и графичке каракретистике га везују за западну („босанску“) варијанту ћириличних рукописа карактеристичну за понародњени рашки правопис XIII и XIV века. Натпис на плочи у преводу на данашњи српски језик гласи:
Година шест хиљада осамсто
30 и 5 (1327) у време краља Уроша
месеца маја 8 на Вазнесење Господње
и Спасов дан преставио се раб божији
монах Никола световног имена челник Влгдраг
ктитор овога светог места и овај камен (спомен)
постави раба божија Ана
световно звана госпођа Владислава.
Богу нашем слава у векове, амин.
Надгробна плоча челника Влгдрага
Уз натпис, надгробна плоча је украшена са три прецизно изведене розете, а ивице плоче су оивичене бордуром. Плоча је дводелна, а сваки део је димензија 90х50 цм. Поред ове плоче, према јужном зиду налази се још једна дводелна плоча од финог ситнозрног мермера, мало већих димензија од плоче ктитора (95х50 цм сваки део плоче, док је дебљина 7 цм). На западном делу плоче налази се представа розете, док је на јужној страни плоче представа хералдичког крина. На западном делу плоче налази се кратак, али нечитак натпис у једном реду.
Репродукција плоче челника Влгдрага
Некропола
Уз цркву су густо збијени стећци у облику плоче. Данас их је откривено преко 280 од којих значајан део има разноврсне украсе, а обзиром да је већина стећака израђена од пешчара и ингимбрита, односно бранчићког камена, како се назива у околини Љига, јер га има највише у атару села Бранчићи, то нам сведочи о локалним клесарским радионицама.
Међу њима се издвајају плоче са пластичним ребром дуж централне осе споменика и тип „рибља леђа“ тако да су уочљиве сличности са споменицима познатим на неколико некропола ваљевског краја (Славковица, Грачаница), али и споменицима старе Рашке области и Косова. Око 50 плоча орнаментисане су мотивима који се касније јављају у развијеним формама на стећцима. Од орнамената су заступљени: дрво живота са три, пет, седам или девет грана, симболика централне осе пластично наглашеног слемена, геометријска представа круга са зрацима, квадрата и елипсе, крста и анкха као и антропоморфна представа мушке или женске фигуре с наглашеном главом и схематизованом представом тела.
Мотиви су изведени у плитком рељефу или дубоко жлебљеним урезима. Црква и некропола су настали крајем 13. и почетком 14. века за живота њеног ктитора. Црква је страдала негде средином 15. века, док је некропола вероватно и касније коришћена, до 17. века.
Цртежи стећака из Дића
Поред средњовековног хоризонта надгробних обележја, на локалитету Манастирине налазе се и споменици с краја XVIII до краја XIX века који чине посебну целину карактеристичних надгробних обележја у облику плоча, усадника, крстова и крстова са плочама као и споменици из XX и XXI века који представљају трећу целину на овом локалитету.
Надгробни споменик с почетка 19. века
Црквена општина Љиг од 2007. године ради на обнови средњовековне цркве у селу Дићи и конзервацији околне некрополе. Обнова храма Светог Јована Крститеља почела је 2013. године по идејном пројекту архитекте проф. Божидара Петровића. Реализација пројекта је финансирана средствима Министарства за привреду, сектор за туризам, у циљу унапређења туристичке понуде Љига и околине.
Почетак обнове цркве у Дићима 2013. године
Радови и даље трају, али је највећи део посла обављен. Остају радови на изради пода, иконостаса и припрате.
