Три јубилеја у Љигу
Књига „Три јубилеја у Љигу“ издата је у децембру 2020. године од стране Удружења Челник, Градске библиотеке у Љигу и Туристичке организације општине Љиг. Представља рад 10 аутора, а повод за ово издање су три јубилеја које је општина Љиг обележила 2020. године.
Први јубилеј обележен је 3. септембра. На овај дан 1920. краљ Александар I Карађорђевић потписао је указ о проглашењу Љига – дотадашњег засеока Гукоша за варош. Указ је објављен у Службеним новинама 15. септембра 1920. године чиме је и званично ступио на снагу.
Други јубилеј обележен је 14. септембра. На тај дан пре 90 година освештани су темељи цркве Рођења Светог Јована Претече у Љигу уз освећење соколске заставе. Овај догађај остао је упамћен као најмногољуднији догађај у историји Љига коме је присуствовало чак 20.000 људи.
Трећи јубилеј обележен је педесетом Косидбом на Рајцу под слоганом „Ливада се покосити мора“. За пола века постојања, Косидба на Рајцу је постала најпрепознатљивија манифестација општине Љиг која већ дуже време има и међународни карактер.
Уредник и један од аутора је археолог Александар Ђукић, а остали аутори су: Лазар Томовић – студент геодезије, Славица Петровић – историчар, Немања Максимовић – историчар, др Александар Лукић – историчар, др Немања Девић – историчар, Зорана Живојиновић – историчар, Сава Миловановић – теолог, Валентина Поповић – андрагог и Мирослава Којић – социолог.
Књигу можете набавити у Градској библиотеци у Љигу, наруџбином на Фејсбук или Инстраграм страници Удружења Челник или позивом на број: 064 956 1411.
Љиг и околина у грађанском рату 1941 – 1944. године – прилози за историју
Научна студија др Немање Девића „Љиг и околина у грађанском рату 1941-1944. године – прилози за историју“, издата је крајем 2022. године у издању Удружења Челник из Љига и Института за савремену историју“ из Београда са циљем да помери тачку гледишта са идеолошког на објективно. Такође, књига је позив на дијалог између страна које су после осам деценија и даље сукобљене и не успевају да постигну консензус око неких кључних тачки везаних за период од 1941. до 1944. године. Рецензенти књиге били су др Бојан Димитријевић из Института за савремену историју из Београда и др Владимир Кривошејев из Народног музеја Ваљево.
Ово је прва књига у едицији „Љиг и околина кроз векове“ коју је покренуло Удружење „Челник“ и која ће обухватати период од праисторије до данашњих дана на споменутом простору.
Народни живот и обичаји у Бабајићу и Велишевцима – два насеља у ваљевској Колубари
Књигу „Народни живот и обичаји у Бабајићу и Велишевцима – два насеља у ваљевској Колубари“, написао је учитељ Милош Ђ. Шкарић још 1912. године, али она никада није издата. Етнографски одбор Српске краљевске академије тражио је од Шкарића да дода још неколико колубарских села у текст, како би он могао да ослика народни живот читаве ваљевске Колубаре. Шкарић је то одбио и његова етнографска студија остаје наредних 110 година у рукописном одељењу Архива САНУ под редним бројем 211. Књига је тек сада угледала светлост дана у издању Друштва српских родословаца „Порекло“ и Удружења Челник из Љига.
Тако је у времену замрзнута читава слика једног времена које је претходило Првом светском рату у којој је по имену и презимену описано 150 људи из Бабајића и Велишевца, њихов свакодневни живот, послови, обичаји, веровања и народне умотворине. Додатна вредност овог рукописа је у томе што је писан ретроспективно, па је тако уз оно што је тада било савремено доба, описан и период који су памтили стари, а које сеже до тридесетих година 19. века. Скоро ниједна од ових прича до данас није опстала у народном сећању, што је такође случај са народним причама и епским песмама које су се певале у ова два села. Стога је значај овог рукописа немерљив јер је сачувао верну слику једног дела наше прошлости и менталитета, кључних за разумевање наше садашњости.
ЦРКВЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЉИГ
Књига „Цркве на територији општине Љиг“, аутора Александра Ђукића, представља кратак информатор о свакој од 16 цркава које се налазе на подручју љишке општине. Будући да је ова територија подељена између две епархије: Жичке и Ваљевске, било је тешко наћи податке о свим љишким црквама на једном месту. Ова кратка књига има за циљ да те податке прикупи и да да полазну основу за систематска истраживања за цркве на територији љишке општине.
КРАЈ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У СРБИЈИ – НАУЧНИ СКУП ПОВОДОМ ОСАМДЕСЕТE ГОДИШЊИЦЕ СВЕТОСАВСКОГ КОНГРЕСА У СЕЛУ БА
– КЊИГА АПСТРАКАТА –
У години када обележавамо 80 година од одржавања Светосавског конгреса у Бау, догађају који је понудио другачији поглед на послератно уређење Југославије од оног који је прокламован у Јајцу 29. новемра 1943. године, Удружење „Челник“ из Љига у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Ваљево и Међуопштинским историјским архивом Ваљево, покренуло је пројекат Осамдесет година Светосавског конгреса у селу Ба: културно наслеђе у функцији одрживог развоја села чији је циљ детаљно истраживање културног наслеђа села Ба и његове околине. Један од пројектних задатака је и реализација научног скупа током септембра 2024. године на ком ће бити представљени почетни резултати истраживања у оквиру пројекта, али и осврт на крај Другог светског рата у Србији као и сагледавање шире слике културног наслеђа средишње северозападне Србије, као шире зоне чији је део и село Ба са околином.
Игром случаја, скуп се отвара 6. септембра, на рођендан краља Петра II Карађорђевића, човека од кога су историјске околности претвориле у трагичну личност српске и југословенске историје. Исто се може рећи за село Ба. Послератне године, краљ Петар II Карађорђевић, провео је у изгнантству, а село Ба у забораву, али и под присмотром власти као „четничко“ село. Због тога, Башани данас често кажу да би им село било много развијеније да није било тог конгреса.
Данас, када се духови прошлости из времена грађанског рата и окупације 1941-1945. године још нису стишали, а нове околности и искушења нам пристижу на дневном нивоу, нове генерације истраживача у новим околностима, почињу наново да анализирају и тумаче овај период. Ова генерација истраживача има ту могућност да без политичке оптерећености, сагледа последице Другог светског рата у Србији и извуче поуке за будућност. Овај скуп треба да буде један од корака ка остварењу тог циља. Свесни смо да се овим кораком неће ставити тачка на причу о периоду 1941-1945. године, али би „рехабилитација“ села Ба, као места изузетних културних одлика био сасвим ваљан резултат.
На самом почетку истраживања културног наслеђа села Ба, видело се да ово место малог формата. Овде је још у 15. веку подигнута црква Светог Илије, а век касније велики рудник гвожђа који је рачуне полагао директно султану, као његов хас. У периоду 1603/4. године, у башком руднику произведено је чак 20.000 топовских ђулади, што је импозантан број за то време. На падинама Рујевца, где су се налазила рударска окна, многи поданици Османског царства учили су рударски занат, а рударски стручњаци из Ба, отварали су нове руднике на другим местима у царству. Данас је Ба једино село у западној Србији где се и даље одржао катунски начин живота, односно, људи и даље током лета остављају своја домаћинства у долини реке Љиг и одлазе у планину где изводе своју стоку на испашу од маја до новембра. Зато је ово село на падинама Рајца и Гучева, одакле свој пут започиње река Љиг, вредно спомена, али и читав регион средишње северозападне Србије.