Завичајни музеј у Љигу

 

Пројекат формирања завичајног музеја у Љигу главни је циљ Удружења „Челник“ које се и окупило око тог задатка.

Потенцијална локација завичајног музеја у Љигу је кућа са првом апотеком у Љигу коју је подигла апотекарка Савке Ристић у периоду од 1937-1939. године. Објекат се налази у улици Војводе Мишића бр. 29. у Љигу и под заштитом је државе као споменик културе од великог значаја. Са простором простором у приземљу, великим подрумом и пет соба на спрату које су међусобно повезане вратима, кућа је идеална за будући музеј. Ако се на то придода и пространо двориште у ком би се могле одржавати трибине и радионице на отвореном, ова локација постаје незаменљива за будући музеј.

 

Савка Ристић

 

Поставка би се састојала од собе са артефактима из праисторије, односно са праисторијских локалитета у Дићима, Лалинцима, Јајчићу и Цветановцу и римског периода из Калањеваца. Друга соба би била посвећена средњем веку, а садржала би експонате из средњовековних цркава у Славковици, Дићима и Ба. Трећа соба обухватила би период од пада Срспке Деспотовине под турску власт до Балканских ратова. Посебан простор био би посвећен Првом светском рату, односно Колубарској бици као једном од кључних тачака у српској и историји Љига и околине. Нарочита пажња била би посвећена међуратном периоду од 1920-1941. као времену када се варош Љиг дефинитивно формира што би представљало и главницу поставке. Још две собе биле би посвећене Другом светском рату и послератном периоду. У склопу ових соба налазила би се етнографска поставка везана за сваки период појединачно. Један део изложбе био би посвећен уметницима љишког краја попту академика Милована Данојлића и других.

Поред поставке, завичајни музеј у Љигу прикупљао би и архивску и библиотечку грађу коју би похрањивао у посебне фондове и целине и тиме их заштитио од пропадања.

Удружење „Челник“ активно ради на остварењу овог пројекта. У циљу отварања завичајног музеја у Љигу, приређује се монографија „Љиг – Вечити граничник“ која има за циљ прикупљање свих релевантних података о прошлости Љига и околине што ће представљати окосницу у формирању будућег музеја. Уз то, активно прикупљамо будуће артефакте за музеј у целину која се зове „Челникова збирка“ где се чувају сви предмети које смо досада сакупили.

Овим путем, позивамо све суграђане да дају свој допринос остварењу идеје о завичајном музеју уступањем своје старе грађе. Веома важна ствар је и нематеријално културно наслеђе. Стога наше удружење сакупља и бележи приче о људима и догађајима из прошлости који заједно могу чинити мозаик једне локалне историје који ће бити чуван у будућем завичајном музеју као део нематеријалне културне баштине.

Уз Божију помоћ, надамо се да ће овај пројекат бити реализован у догледно време, а грађани Љига и околине добити свој завичајни музеј.

 

О кући Савке Ристић

 

Кућа са првом апотеком у Љигу, као културно добро од великог значаја, под заштитом од 1997. године.  Ову зграду пројектовао је архитекта Миленко Савчић (1901 – 1954.), син инг. Милоша. Миленко је дипломиао на Архитектонском факултету у Београду. У периоду између два светска рата он је као овлашћени архитекта пројектовао и приватне и државне објекте. Био је дугогодишњи члан Управног одбора Промет банке у Београду. Као члан Управног одбора грађевинског предузећа “Лабор” (Рад) које је Прометна банка основала 1925. године. Зграда са првом апотеком у Љигу, поред тога што је била прва кућа изграђена према пројекту, била је и први објекат у овој варошици на коме је примењен, за овај крај нови материјал, армирани бетон. Пројектована је као пословно – стамбени објекат на регулационој линији улице, са великим двориштем у позадини. У приземљу је простор за апотеку и мању стамбену јединицу, а на спрату само за стамбени део. Пословни део се састоји из три локала до улице и две помоћне просторије. Све просторије су повезане између себе, као и са стамбеном јединицом у приземљу која је орјентисана према дворишту. Кућа је квадратне основе, са подрумом под једним делом објекта. Кров је сложен, а покривач је бибер цреп. У време када је подигнута беше најлепша и најсолиднија грађевина у Љигу. Утицај модерне архитектуре огледа се у обради главне – уличне фасаде. На њој нема профилисаних украса (сем на кровном венцу), а фасадна површина “разбијена” је великим порталима и излозима у приземљу и исто тако великим прозорским отворима на спрату, (на објекту је оригинална столарија коју је урадио мајстор Раденко Павловић из Љига). Зидна платна, према улици, су подељена на мања поља, ортогоналном шемом. Завршетак фасаде је у облику степенастог забата који издужује и проширује површине ове фасаде, на коме су на малтеру изведени иницијали власника куће и година њене градње. Изнад централног приземног портала постављен је балкон који је без ограде. Поред овог балкона зграда има терасу на спрату према дворишту. Веза између приземља и спрата остварена је врло лепим широким дрвеним степеништем.

Апелујемо на СО Љиг да ову кућу предвиди урбанистичким планом за будући завичајни Музеј љишко-качерског краја како кућа не би трпела препракве које би нарушиле спољашњи и унутрашњи амбијент. Такође предлжемо да се заштита прошири и на унутрашње делове куће и то: степениште, кухиња у севернмо делу и соба Савке Ристић, такође у северном делу куће као целине које су се очувале до данашњих дана у свом аутентичном амбијенту. Предвиђањем ове куће за музеј, Љиг би у будућности добио оригиналну и аутентичну поставку о развоју једне српске вароши и још би имао аутентично очуване просторије Савке Ристић, једне од првих житељки ове вароши која је дошла у Љиг далеке 1927. године и то из Шафарикове улице у Београду. Ово је важан показатељ да је Љиг у међуратном периоду био пожељно место за настањивање.

 

 

 Кућа са првом апотеком некад

Кућа са првом апотеком у Љигу, лето 2020. године

 

Зашто је ова кућа најподеснија за музеј

 

Кућа са првом апотеком у Љигу својом лепотом, местом на ком се налази, распоредом просторија, габаритом и двориштем које иде у клин и има једну каскаду сама по себи се намеће као простор будућег музеја. Приземље објекта састоји се од три локала и две помоћне просторије које су у једном тренутку претворене у стамбени простор, а целокупан простор данас служи као магацин. Просторије у десном локалу где се налази приземни тоалет и низ од неколико мањих просторија, могу служити за управу музеја. Средишњи, леви локал и помоћне просторије могу служити као главна просторија са најрепрезентативнијим експонатима и као простор за презентације и предавања. Такође, приземље би као посебне поставке имало експонате везане за Колубарску битку, железницу и Ибарску магистралу као најважније ставке у развоју Љига.

Из приземља степенице воде на спрат где се налазе ходник, тоалет, купатило и  шест просторија. Просторије су међусобно повезане те је могуће ићи из просторије у просторију што је неопходно за једну музејску једниницу. Поставка би најпре кретала од аутентично очуване кухиње и спаваће собе Савке Ристић које се налазе у левом делу зграде. Одатле врата воде у главну просторију у кући где би могла стајати поставка за праисторију, антику и средњи век. Из те просторије се улази даље у данашњу трпезарију где би се могла налазити поставка за турски период, 19. век и период до 1918. године. Из ове просторије врата воде назад у ходник и купатило и тоалет, а следећа врата воде у пространу собу са стране до дворишта са балконом где би се могла налазити међуратна збирка предмета. Из ове просторије улази се у паралелну пространу собу где може бити поставка послератног Љига. Свака од тематских поставки садржала би и посебну етнографску целину везану за одређени период.

Таван је јако простран и могао би се реконструисати и адаптирати те послужити за читаоицу и библиотеку.

Подрум је такође простран и могао би се адаптирати и претворити у музејски депо.

Пространо двориште које иде у клин и прави каскаду на једном месту идеално је за неку врсту амфитеатра где би се могла држати предавања и разне презентације, филмске пројекције и креативне радионице за децу. Уз то, могуће је доградити и помоћне објекте за магацински и простор за рестаураторске и друге радове.

 

Како би музеј функционисао и колико би коштао

 

Да би се кућа са првом апотеком у Љигу откупила и била приведена музејској намени, потребно је између 80 и 150.000 евра. Будући Музеј љишко-качерског краја могао би функционисати као самостална музејска установа којом ви руководила СО Љиг или Република Србија. Као независна установа, музеј би морао да има седам запослених, а његово одржавање би годишње општину или Републику коштало између 7 и 8 милиона дирана.

Друга опција је да се по принципу музеја у Коцељеви, отвори музеј при библиотеци и оснивач музеја би у том случају била СО Љиг. У том случају, музеј би имао мањи број запослених и коштао би општину око милион динара годишње.

Удружење Челник већ је сакупило велики број предмета који би могли постати део будуће поставке и идеју о завичајном музеју озбиљно разматра, уобличује и реализује прикупљањем историјске и научне грађе. ПОСЕБНО ТРЕБА НАПОМЕНУТИ ДА НИЈЕДНА ДРУГА КУЋА ИЛИ ЗГРАДА У ЉИГУ НЕ БИ МОГЛА ДА БУДЕ МУЗЕЈ ЈЕР НЕ РАСПОЛАЖЕ ПОТРЕБНИМ ПРОСТОРИЈАМА, А ЈОШ МАЊЕ АДЕКВАТНИМ РАСПОРЕДОМ ПРОСТОРИЈА.

У данашње време када већи део буџета општине могу остварити преко подношења пројеката, преко разних приватних и ЕУ фондова, као и прилозима грађана, идеја о Музеју љишко-качерског краја је остварива, а корист од реализације ове идеје имале би све групе становника Општине Љиг јер би музеј остваривао приходе и правио интерактивне радионице са најмлађом популацијом у циљу што бољег стицања знања и образовања како бисмо у будућности имали што образованије становнике. Корист би имала и струка јер би општина отворила радна места за висококвалификоване кадрове из области друштвених наука.

 

Завичајни музеј у Љигу

Завичајни музеј у Љигу   Пројекат формирања завичајног музеја у Љигу главни је циљ Удружења „Челник“ које се и окупило око тог задатка. Потенцијална локација завичајног музеја у Љигу је кућа са првом апотеком у Љигу коју је подигла апотекарка Савке Ристић у...

Постављање спомен-плоча у Љигу

Постављање спомен-плоча у Љигу   Постављање спомен-плоча на одговарајуће локације у Љигу било би од великог значаја за обележавање стогодишњице од проглашења Љига за варош.   у улици Војводе Мишића 1, где се данас налази стамбена зграда са Комерцијалном банком,...

Заштита куће Војислава Павловића у улици Војводе Мишића 55 у Љигу

Заштита куће Војислава Павловића у улици Војводе Мишића 55 у Љигу   У улици Војводе Живојина Мишића бр. 55 у Љигу налази се стара кућа коју је зидао абаџија Војислав Павловић (рођен 1906. године). Војислав Павловић је пореклом из Доњих Бањана од родитеља...

Спомен-соба Светосавског конгреса у селу Ба

Спомен-соба Светосавског конгреса у селу Ба   Пројекат „Спомен-соба Светосавског конгреса у селу Ба“ подразумева обележавање и опремање старе школе у којој је у организацији ЈВуО од 25. до 27. јануара 1944. године одржан Светосавски конгрес – један од важнијих...

Љиг – Вечити граничник

Љиг – Вечити граничник   Пројекат „Љиг – Вечити граничник“ има за циљ приређивање свеобухватне монографије о Љигу и околним областима у част прве стогодишњице од проглашења Љига за варош (1920). Монографијом ће бити обухваћене области природних и друштвених...