Љиг у Другом светском рату 1941-1945. године

 

Љиг се током немачке окупације 1941-1944. године налазио у саставу Качерског среза и Крагујевачког округа, територије која је била изразито политички турбулентна и представљала једно од најважнијих жаришта, како ослободилачке борбе, тако и тродимензионалног грађанског рата у Србији. Седиште среза било је у Белановици, али је Љиг са својом ужом околином (пре свега због географског положаја) имао важно место у свим догађајима од почетка устанка. Место је у Априлском рату било заузето од окупатора без борбе, а жртава није било ни у првим данима окупације.

Међутим, локално становништво готово једнодушно се подигло на отпор, пре свега тумачећи окупацију као незавршени рат са Немцима из 1914. У непосредној близини Равне горе, где је од маја 1941. настао и ширио се српски национални покрет отпора – касније прерастао у Равногорски покрет и Југословенску војску у Отаџбини, варош је брзо добила прве лучоноше ове идеје. Равногорци су се најпре окупљали око официра-завичајаца који су одбили капитулацију: поручника Драгише Нинковића из Дића, капетана Милијана Јовановића из Пољаница, наредника Милована Недељковића из Мораваца и друге. Њихове групе послужиле су као нуклеуси будућих војно-четничких одреда на овом простору, а који ће током 1942. у новој формацији ЈВуО бити укључени у Качерску и Колубарску бригаду, у саставу Рудничког, односно Ваљевског корпуса.

 

Поручник Драгиша Нинковић из Дића

 

Капетан Милјан Јовановић из Пољаница

 

Наредник Милован Недељковић из Мораваца

 

Комунистички покрет, који је у овом крају започео активности током јула 1941, организационо је слабије стајао. Ипак, предвођен предратним активним члановима КПЈ (Стева Марковић Сингер из Шутаца, Лука Спасојевић из Бабајића и још неколицина), временом је почео да добија већи број присталица, пре свега родољуба који су се залагали за активно супротстављање Немцима.

 

Лука Спасојевић

 

Стева Марковић Сингер

 

Сава Керковић

 

Њихове активности временом су из саботажа прерастале у нападе на окупаторске снаге, у којима су у лето 1941. пале и прве жртве. Иако после рата вишеструко предимензиониран („Љишка битка“), сукоб партизана Kолубарске чете Ваљевског НОП одреда и немачких снага код Љига 10. септембра 1941. оставио је дубок траг у колективном памћењу мештана. По првим партизанским пропагандним извештајима, они су у борби изгубили три борца, док су Немци у овом сукобу изгубили преко 70 људи. Новија истраживања не негирају ову борбу, али говоре о значајно мањем броју жртава код Немаца – о једном или два погинула.

Коначно, на овом тлу појавиће се и низ представника оружаних снага владе генерала Недића: српски оружани одреди (од 1942. СДС), добровољци под духовним вођством Димитрија Љотића (СДК), четнички одреди Косте Пећанца, поједини „дивљи четници“. Током јесени 1941. они ће имати низ сукоба са партизанским снагама, да би већ следеће године оружје окренули и против преосталих равногораца.

Љиг ће 1941. бити једно од првих места сукоба у грађанском рату. Најпре ће партизани у септембру 1941. овде заробити и стрељати потпуковника Марка Олујевића, жандармеријског официра и блиског сарадника пуковника Драже Михаиловића. Одговор владиних снага, највише од тзв. легализованих четника од јесени 1941. (по слому устанка), биће још жешћи и погодиће не само некадашње партизанске борце, већ и њихове помагаче. Од тада, па све до лета 1944, Народноослободилачки покрет налазиће се у овом делу Србије на политичкој маргини, условљен активностима ретких појединаца који су преживели све потере.

Коначно, Љиг ће постати и једно од места већих судара између добровољаца и равногораца: у нападу на снаге СДК током септембра 1942. које су се биле утврдиле у граду, овде је погинуо већи број припадника ЈВуО, а њихов командант Крста Кљајић тешко рањен. После овог случаја ове борбе су само интензивиране, да задуго потисну и ставе у други план ослободилачку борбу домаћих снага отпора.

Командант Колубарске бригаде ЈВуО Реља Додер, питао се јула 1943. у једном писму команданту снага СДК у Бабајићу какве епитете заслужују Срби који су себи дозволили „да се обуку у српска сиво-маслинаста војничка одела, да се оките српским војничким знацима и да се, у име Бога, ставе под команду Немачког војног заповедника Србије“. Добровољачке и равногорске снаге су у околини Љигаи током те године имале низ локалних сукоба, уз обостране жртве. Посебно су остали упамћени они из септембра 1943. код Бабајића и Кадине Луке. Ови сукоби пренели су се и у 1944. годину.

Док је ЈВуО доминирала по селима и ту вршила нападе на добровољце и ометала линије снабдевања окупатора, добровољци су, делујући из својих база у Љигу и Бабајићу, у више наврата излагали репресији становнике околних места, пре свега узимајући сумњиве и њихове породице за таоце. Таква акција у Љигу десила се и ноћу 8/9. априла, када су припадници СДК приводили и батинали већи број мештана, али су овога пута на мети посебно били родитељи и сродници одбеглих доброљовљачких регрута.

 

Љижани након хапшења и привођења од стране СДК и Немаца у Тополи 1943. године

 

Настављене су и немачке рације и прогони сумњивих грађана, услед којих су бројни Љижани били хапшени, логорисани и злостављани на различите начине. Међу породичним трагедијама посебно се издваја стрељање оца и сина Кубуровића на Бањици 1943, који су били ухапшени под сумњом да су помагали Равногорски покрет. Сличних примера било је и у околним местима.

 

Милорад-Мишур Кубуровић (у средини) – један од стрељаних Љижана у логору на Бањици

 

Важан печат читавој околини Љига, како у 1944. године, тако и после рата, даће и Светосавски конгрес у селу Ба, одржан 25-27. јануара те године, на којем је политичко руководство Равногорског покрета из своје визуре одредило политичку платформу уређења послератне Југославије. Иако је њихова идеја обнове парламентарне монархије у федерализованој Југославији (са српском, хрватском и словеначком јединицом) одбачена поразом у грађанском рату, у историји је остало забележено да је постојао још један концепт око уређења будуће државе.

 

Учесници Светосавског конгреса у селу Ба

 

Ипак, све до лета 1944. године, равногорске снаге деловале су, изузев среског места и железничких чворишта, као суверени господар највећег дела Качерског среза. Ситуација је нагло почела да се мења са продором партизанских јединица из Босне током септембра 1944. године. На правцу надирања делова 1. пролетерског корпуса НОВЈ нашао се и Љиг, а отпор у околини у то време пружале су само незнатне равногорске снаге. Партизани су их потиснули и ушли у варош 12. септембра, што је у каснијој историзацији догађаја од стране победника било слављено као дан ослобођења овог места.

Међутим, окончање окупације није значило и крај грађанског рата: идеолошки рат наставио се и годинама после 1944/1945. У љишком крају малобројни преостали припадници равногорске гериле продужили су отпор до краја 40-их, а неки и до 1950. године. С друге стране, комунистичке власти су се већ од јесени 1944. биле учврстиле на терену, а долазећи догађаји само ће им ићи на корист. Следило је једно ново доба.

 

Љиг у социјалистичкој Југославији

Љиг у социјалистичкој Југославији   Након завршетка Другог светског рата, формира се Скупштина општине Љиг 24. 10. 1944. године, као Народноослободилачки одбор варошице Љиг, а од 15. маја 1945. године, делује као месни народни одбор Љиг. Одбор је био под...

Најранији житељи љишке области

Најранији житељи љишке области   Шира околина Љига насељавана је још у средњем и горњем палеолиту, односно старијем каменом добу. Најстарији пронађени трагови присуства човека у блиској околини Љига су из Шалитрене пећине у Брежђу. У улазном делу пећине пронађени...

Љиг у Првом светском рату

Љиг у Првом светском рату   Успешан атентат Гаврила Принципа на Франца Фердинанда у Сарајеву 28. VI 1914. године је послужио Аустро-Угарској као повод да упути 23. VII Краљевини Србији ултиматум чији садржај је озбиљно нарушавао интегритет и суверенитет српске...

Средњи век

Средњи век   О средњем веку у околини Љига имамо пуно материјалних сведочанстава, али свега два писана извора. Први је повеља краља Жигмунда од 10. марта 1392. године у којој налазимо да је мачвански бан Никола Гара, иначе зет кнеза Лазара уступио угарском краљу...

Проглашење вароши и међуратни полет

Проглашење вароши и међуратни полет   У новообразованој југословенској краљевини Карађорђевића насеље на месту данашњег Љига је унапређено у ранг варошице. По окончању Великог рата на предлог министра унутрашњих дела Милорада Драшковића регент Александар...