Римски период

Присуство људи у околини Љига током римског периода посведочено је на више места. На ушћу реке Љиг у Колубару пронађени су остаци великог сеоског домаћинства односно виле рустике.  Локалитет је смештен са десне стране реке на благом узвишењу, а простире се на површини од око 40 хектара. Локалитет је регистрован 1951. године, а од 2005. почињу систематска ископавања.  Досада је откопана пространа вила у чијем саставу су стамбени и економски део и велико термално купатило које се простире на површини од 4000 m², док други комплекс чине житнице и остаци два повећа објекта површине по 1000 m², а уз то је откривено и неколико мањих објеката.

Локалитет Аине у Ћелијама на ушћу Љига у Колубару

На Руднику је још Јанко Шафарик спровео прва археолошка ископавања у Србији 1865. године на месту где је пронађена мермерна плоча која је припадала храму посвећеном Мајци Земљи, а која сведочи да је тај храм обновио римски цар Септимије Север, „старањем, Касија Лигурина, царског прокуратора а под надзором Публија Фунданија Еутихета и Публија Елија Муцијана, колона.“ Септимије Север је владао од 193. до 211. године, а према карактеристикама текста, ова плоча је могла бити постављена на обновљени храм између 1. јуна 193. и децембра 195. године. Бројни су и други римски налази из Рудника и непосредне околине, као што су оловни сандуци, заостали од римских некропола, остаци других римских плоча са натписима узиданим у потоње објекте, новац и слично.

Занимљиви су и римски налази из Калањеваца, засада једини такви налази на територији Општине Љиг. У овом селу је око 1901. године, по приповедању тадашњих житеља откривена четвртаста грађевина димензија 40 х 40 метара, а у њој 50 килограма олова и римска посуда у облику негроидног дечака.

Римски поредак у сливу Љига руше Западни Готи који у последњој четвртини 4. века упадају у Царство и пустоше га све до Цариграда. Ово харање посведочено је управо слојевима гарежи и новцем који припада времену од 349-383. године са локалитета Анине што говори да вила није дуго живела и да се престанак живота у њој поклапа са готским харањима по Балкану.

Касноатнички и рановизантијски период, односно време након готских упада у последњој четвртини 4. века па до прве половине 7. века није посведочен у широј околини Љига. Исто се може рећи и за потоње периоде све до 13. века када имамо прве сигурне податке о боравку људи на овим просторима.