Љиг у социјалистичкој Југославији

 

Након завршетка Другог светског рата, формира се Скупштина општине Љиг 24. 10. 1944. године, као Народноослободилачки одбор варошице Љиг, а од 15. маја 1945. године, делује као месни народни одбор Љиг. Одбор је био под надлежношћу Среза качерског са седиштем у Белановици, до његовог укидања 1947. године, када потпада под надлежност новоформираног среза  Љиг са седиштем у Љигу. Законом о подели територија Народне Републике Србије на општине, градове и срезове, од 1952. године укидају се Месни народни одбори (МНО) и формира се Народноослободилачки одбор (НОО) Љиг.

 

Споменик страдалима у НОБ-у

 

Скупштина НРС донела је, 1. јуна 1955. године, закон о подручјима срезова и општинама. Овим законом  укида се љишки срез, а општине са његовог подручја  припајају се Срезу Лазаревац са седиштем у Лазаревцу. Лазаревачки срез, припојен  је 1957. године Ваљевском срезу  и подручје  бившег љишког среза налази се у саставу Ваљевског среза, до укидања срезова 1967. године. Након проглашења устава 1963. године Народни одбор општине мења  назив у Скупштину општине Љиг, а од 2. јула 1964. године конститушу се месне заједнице у оквиру општине.

 

Зграда гимназије у Љигу грађена од 1945-1947. Године

 

Унутрашња  организација  и функционисање органа мењали су се у складу са законском регулативом.  Радни људи и грађани општине Љиг, били су у том времену после Другог светског рата, у времену  социјализма, организовани  у Савез комуниста, Социјалистички савез радног народа, Савез синдиката, Савез удружења бораца  НОР-а и Савез социјалистичке омладине, где су имали прилику да расправљају  о свим друштвеним приликама  и да покрећу  политичку иницијативу  у свим областима друштвеног живота.

 

Нови мост и још увек недовршена зграда општине крајем 40-их.

 

Све ове друштвено-политичке организације  престале су да постоје 1990. године, као последица првих вишестраначких избор одржаних  током те године у Југославији. Те 1990. године  отворен је пут  за почетак  сукоба на простору СФРЈ, сукоба који су водили у рат а рат у разарање једне земље које више нема. Био је то почетак краја социјализма, као и оног начина живота какав смо познавали до тада.

Социјалистички период у Љигу оставио је и неке мрачне странице у историји Љига. Наиме, у национализацији која је уследила после Другог светског рата оштећени су многи житељи вароши, а међу њима и исти онај Ролан Мурге који је септембра 1941. године спасао 20 Љижана од стрељања. Њему је одузет млин – солидна грађевина на два спрата који се налазио на месту данашње зелене пијаце. Да ствар буде још гора, након одузимања млина, Ролан је отворио стругару, али му убрзо и она бива одузета. После овога, Ролан

Љиг је у социјалистичкој Југославији био економски и управно политички центар општине.Трговина и занатство имали су доминантну улогу у његовој привреди , мада постоје и зачеци  индустрије. Поред 48 занатлија, 30 разних струка обућара, сарача,бачавара, бојаџија, посластичара, фризера за мушкарце и жене, часовничара, опаначара, вуновлачара, израђивача дечијих играчака, каменорезаца, бравара, мушких кројача, мајстора кора за питу, пекара, поткивача, машинбравара, стругара, свечара-медичара, зидара, фотографа, јорганџија, месара, лимара-бравара, металостругара, керамичара, израђивача вага, који имају регистроване занатске радње, у Љигу је било још 10 занатлија разних струка, који поред тога што су  радили у разним предузећима у варошици,  обављали су  и неке од  заната као допунско занимање. Ти занати су ковачки, молерско-фарбарски, кројачки (за мушкарце), браварски електроинсталатерски, паркетарски и стаклорезачки.

 

Прва модерна вишеспратница у Љигу крајем 60-их

 

Љиг је био седиште два трговинска предузећа и то  „ 7 јули“ и „Пољопроизвод“. Постојале су и продавнице трговинских и индустријских предузећа са стране и то су „ Борово“, „Обућа“ из Београда, „Клуз“, „Просвета“, продавница намештаја  „Цвена звезда“. Продавнице  трговинског предузећа из Горњег  Милановца  „Пролетер“, и Белановице „Шумадија“ и продавница „Срботекс“ (отпад).

Предузеће „Победа“  основано је 1962. прво као занатски погон, а од 1970. као индустријски. Предузеће за производњу грађевинског материјала „Пешчар“ основано је 1958. и настало је из неколико каменорезачких радњи. Ливница „Прва седмолетка“  је основана 1953. Она је радила одливке за за металну индустрију, металургију и електроиндустрију као канализациони и санитарни лив за грађевинарство. Седамдесетих година , ово предузеће постало је део ливнице „Београд“. Аутоматски млин у Љигу, представник прехамбрене индустрије, ради од 1960. године. Подизање индустрије настале после 1957. године,  долази до стварања индустријске зоне града која је створена и развила се  највећим делом око некадашње железничке станице.

 

Центар Љига крајем 60-их

 

Изградњом Ибарске магистрале 1965. године знатно се развија саобраћајна функција Љига. Отворена је и и ауто кућа „Шумадија“ , погон у Љигу, која се бавила свим врстама услуга и сервиса  за моторна возила. Предузеће јавног саобраћаја „Стрела“ из Ваљева, бавило се организацијом саобраћаја на територији општине. Почетком седамдесетих година прошлог века постојало је и радило предузеће „Изградња“, чија је делатност била везана за грађевинске радове на територији наше општине али и шире. Управо је „Изградња“ градила зграду Дома здравља у Љигу која је отворена 1979. године.

 

Новоизграђена Ибарска магистрала у Љигу 70-их година

 

Љиг је  седамдесетих година прошлог века претендовао да буде и угоститељско-туристички центар. Отварањем  тада  модерног  хотела А  категорије, поред већ постојећег мотела, давале су Љигу нове могућности за прихватање путника који су у транзиту као и туриста који се одмарају  у околним местима, Рајцу, Белановици, бањи Врујци, Дивчибарама.

 

Разгледница из Љига 70-их година

 

Мотел у Љигу 70-их година

 

У то социјалистичко доба Љиг се несумљиво интезивно развијао и учврстио као примарни центар у мрежи 26 насеља, односно као седиште општинске администрације са главним здравственим и социјалним службама, политичком и културно-просветном делатношћу.

 

Споменик Љишкој борби – популарни „Бомбаш“ 1981. године

 

Изградња треће ламеле у Љигу, јул 1982. године

 

Најранији житељи љишке области

Најранији житељи љишке области   Шира околина Љига насељавана је још у средњем и горњем палеолиту, односно старијем каменом добу. Најстарији пронађени трагови присуства човека у блиској околини Љига су из Шалитрене пећине у Брежђу. У улазном делу пећине пронађени...

Љиг у Првом светском рату

Љиг у Првом светском рату   Успешан атентат Гаврила Принципа на Франца Фердинанда у Сарајеву 28. VI 1914. године је послужио Аустро-Угарској као повод да упути 23. VII Краљевини Србији ултиматум чији садржај је озбиљно нарушавао интегритет и суверенитет српске...

У сусрет првој стогодишњици

У сусрет првој стогодишњици   Падом комунизма у земљама источног блока, по Југославију наступају веома тешка и смутна времена. Љиг у том смислу није био ништа другачији. Још се памте редови за основне животне намирнице испред самопослуга трговинског предузећа...

Област Љига у турском периоду

Област Љига у турском периоду   Од пада  Деспотовине и нестанка српске средњовековне државе  до коначног ослобођења Србије од Турака подручје данашње општине Љиг није представљало јединствену територијално-административну целину. Судбина овог простора зависила је...

Од Љишке кнежине до „Кућа на Љигу“

Од Љишке кнежине до „Кућа на Љигу“   Модерни период на простору данашње општине Љиг почиње након последњег аустро-турског рата 1791. године, са повратком Алексе Ненадовића из фрајкора. Према сведочењу његовог сина, Проте Матеје Ненадовића, тада је Ваљевска нахија...