Љиг у социјалистичкој Југославији
Након завршетка Другог светског рата, формира се Скупштина општине Љиг 24. 10. 1944. године, као Народноослободилачки одбор варошице Љиг, а од 15. маја 1945. године, делује као месни народни одбор Љиг. Одбор је био под надлежношћу Среза качерског са седиштем у Белановици, до његовог укидања 1947. године, када потпада под надлежност новоформираног среза Љиг са седиштем у Љигу. Законом о подели територија Народне Републике Србије на општине, градове и срезове, од 1952. године укидају се Месни народни одбори (МНО) и формира се Народноослободилачки одбор (НОО) Љиг.
Споменик страдалима у НОБ-у
Скупштина НРС донела је, 1. јуна 1955. године, закон о подручјима срезова и општинама. Овим законом укида се љишки срез, а општине са његовог подручја припајају се Срезу Лазаревац са седиштем у Лазаревцу. Лазаревачки срез, припојен је 1957. године Ваљевском срезу и подручје бившег љишког среза налази се у саставу Ваљевског среза, до укидања срезова 1967. године. Након проглашења устава 1963. године Народни одбор општине мења назив у Скупштину општине Љиг, а од 2. јула 1964. године конститушу се месне заједнице у оквиру општине.
Зграда гимназије у Љигу грађена од 1945-1947. Године
Унутрашња организација и функционисање органа мењали су се у складу са законском регулативом. Радни људи и грађани општине Љиг, били су у том времену после Другог светског рата, у времену социјализма, организовани у Савез комуниста, Социјалистички савез радног народа, Савез синдиката, Савез удружења бораца НОР-а и Савез социјалистичке омладине, где су имали прилику да расправљају о свим друштвеним приликама и да покрећу политичку иницијативу у свим областима друштвеног живота.
Нови мост и још увек недовршена зграда општине крајем 40-их.
Све ове друштвено-политичке организације престале су да постоје 1990. године, као последица првих вишестраначких избор одржаних током те године у Југославији. Те 1990. године отворен је пут за почетак сукоба на простору СФРЈ, сукоба који су водили у рат а рат у разарање једне земље које више нема. Био је то почетак краја социјализма, као и оног начина живота какав смо познавали до тада.
Социјалистички период у Љигу оставио је и неке мрачне странице у историји Љига. Наиме, у национализацији која је уследила после Другог светског рата оштећени су многи житељи вароши, а међу њима и исти онај Ролан Мурге који је септембра 1941. године спасао 20 Љижана од стрељања. Њему је одузет млин – солидна грађевина на два спрата који се налазио на месту данашње зелене пијаце. Да ствар буде још гора, након одузимања млина, Ролан је отворио стругару, али му убрзо и она бива одузета. После овога, Ролан
Љиг је у социјалистичкој Југославији био економски и управно политички центар општине.Трговина и занатство имали су доминантну улогу у његовој привреди , мада постоје и зачеци индустрије. Поред 48 занатлија, 30 разних струка обућара, сарача,бачавара, бојаџија, посластичара, фризера за мушкарце и жене, часовничара, опаначара, вуновлачара, израђивача дечијих играчака, каменорезаца, бравара, мушких кројача, мајстора кора за питу, пекара, поткивача, машинбравара, стругара, свечара-медичара, зидара, фотографа, јорганџија, месара, лимара-бравара, металостругара, керамичара, израђивача вага, који имају регистроване занатске радње, у Љигу је било још 10 занатлија разних струка, који поред тога што су радили у разним предузећима у варошици, обављали су и неке од заната као допунско занимање. Ти занати су ковачки, молерско-фарбарски, кројачки (за мушкарце), браварски електроинсталатерски, паркетарски и стаклорезачки.
Прва модерна вишеспратница у Љигу крајем 60-их
Љиг је био седиште два трговинска предузећа и то „ 7 јули“ и „Пољопроизвод“. Постојале су и продавнице трговинских и индустријских предузећа са стране и то су „ Борово“, „Обућа“ из Београда, „Клуз“, „Просвета“, продавница намештаја „Цвена звезда“. Продавнице трговинског предузећа из Горњег Милановца „Пролетер“, и Белановице „Шумадија“ и продавница „Срботекс“ (отпад).
Предузеће „Победа“ основано је 1962. прво као занатски погон, а од 1970. као индустријски. Предузеће за производњу грађевинског материјала „Пешчар“ основано је 1958. и настало је из неколико каменорезачких радњи. Ливница „Прва седмолетка“ је основана 1953. Она је радила одливке за за металну индустрију, металургију и електроиндустрију као канализациони и санитарни лив за грађевинарство. Седамдесетих година , ово предузеће постало је део ливнице „Београд“. Аутоматски млин у Љигу, представник прехамбрене индустрије, ради од 1960. године. Подизање индустрије настале после 1957. године, долази до стварања индустријске зоне града која је створена и развила се највећим делом око некадашње железничке станице.
Центар Љига крајем 60-их
Изградњом Ибарске магистрале 1965. године знатно се развија саобраћајна функција Љига. Отворена је и и ауто кућа „Шумадија“ , погон у Љигу, која се бавила свим врстама услуга и сервиса за моторна возила. Предузеће јавног саобраћаја „Стрела“ из Ваљева, бавило се организацијом саобраћаја на територији општине. Почетком седамдесетих година прошлог века постојало је и радило предузеће „Изградња“, чија је делатност била везана за грађевинске радове на територији наше општине али и шире. Управо је „Изградња“ градила зграду Дома здравља у Љигу која је отворена 1979. године.
Новоизграђена Ибарска магистрала у Љигу 70-их година
Љиг је седамдесетих година прошлог века претендовао да буде и угоститељско-туристички центар. Отварањем тада модерног хотела А категорије, поред већ постојећег мотела, давале су Љигу нове могућности за прихватање путника који су у транзиту као и туриста који се одмарају у околним местима, Рајцу, Белановици, бањи Врујци, Дивчибарама.
Разгледница из Љига 70-их година
Мотел у Љигу 70-их година
У то социјалистичко доба Љиг се несумљиво интезивно развијао и учврстио као примарни центар у мрежи 26 насеља, односно као седиште општинске администрације са главним здравственим и социјалним службама, политичком и културно-просветном делатношћу.
Споменик Љишкој борби – популарни „Бомбаш“ 1981. године
Изградња треће ламеле у Љигу, јул 1982. године
