Најранији житељи љишке области

 

Шира околина Љига насељавана је још у средњем и горњем палеолиту, односно старијем каменом добу. Најстарији пронађени трагови присуства човека у блиској околини Љига су из Шалитрене пећине у Брежђу. У улазном делу пећине пронађени су артефакти који припадају средњопалеолитском слоју датованом у период пре 38.000 година. Поред овог слоја, установљена су и три горњопалеолитска слоја од којих је један радиометријски датован у време пре 31.000, а други у време пре 24-25.000 година.

Млађе камено и бакарно доба посведочени су на локалитету Прљуша на Руднику налазима праисторијских рударских окана и камених батова-облутака. Ови налази везани су за чувену Винчанску културу.

Присуство људи у бронзаном и гвозденом добу још су детаљније посведочени на овим просторима и то у непосредној околини Љига. Приликом радова на траси ауто-пута „Милош Велики“ у Лалинцима ископана је хумка из бронзаног доба са остацима спаљених покојника који су припадали западносрпској варијанти Ватинске културе. Ова култура датира из периода касног бронзаног доба, односно у време од последњих векова II миленијума п.н.е. па до првих векова I миленијам п.н.е. што већ одговара времену старијег гвозденог доба.

У Јајчићу је такође посведочено присуство носилаца културе поља са урнама. Наиме, још почетком 20. века пронађена је остава гривни о којој је писао чувени археолог Милоје Васић далеке 1907. године, а налази из ове оставе касније улазе у археолошку као гривне типа „Гучево-Барајево-Јајчић“. Ови налази датују се у време око 1200-1100. године п.н.е.

 

Гривне типа „Гучево-Барајево-Јајчић“

 

Халштатски период гвозденог доба се у сливу реке Љиг даље може пратити у Цветановцу на локалитету „Марјановача“ који је ископаван током октобра 1969. године од стране археолога Новака Милошевића, првог кустоса Народног музеја у Ваљеву. У питању је био тумул оивичен каменим венцем са остацима пепела што указује на гроб са спаљеним покојником где се укрштају утицају разних култура, између осталог и Скита, па се гроб може шире датовати у период од 6-4. века п.н.е.

На крају треба напоменути и да је на овим просторима пронађена и керамика из гвозденог доба при ископавањима цркве са некрополом из периода с краја 13. до средине 15. века у Дићима где је забележено постојање заравњеног тумула из гвозденог доба на кога је налегла апсида цркве. igracke za decake

Простор Љига и околине насељавали су у праисторији Илири и Келти, односно Скордисци. Од Илира нам је највероватније остао назив реке Љиг, док су Келти дали назив Колубари.

 

Љиг у социјалистичкој Југославији

Љиг у социјалистичкој Југославији   Након завршетка Другог светског рата, формира се Скупштина општине Љиг 24. 10. 1944. године, као Народноослободилачки одбор варошице Љиг, а од 15. маја 1945. године, делује као месни народни одбор Љиг. Одбор је био под...

Проглашење вароши и међуратни полет

Проглашење вароши и међуратни полет   У новообразованој југословенској краљевини Карађорђевића насеље на месту данашњег Љига је унапређено у ранг варошице. По окончању Великог рата на предлог министра унутрашњих дела Милорада Драшковића регент Александар...

Средњи век

Средњи век   О средњем веку у околини Љига имамо пуно материјалних сведочанстава, али свега два писана извора. Први је повеља краља Жигмунда од 10. марта 1392. године у којој налазимо да је мачвански бан Никола Гара, иначе зет кнеза Лазара уступио угарском краљу...

Љиг у Другом светском рату 1941-1945. године

Љиг у Другом светском рату 1941-1945. године   Љиг се током немачке окупације 1941-1944. године налазио у саставу Качерског среза и Крагујевачког округа, територије која је била изразито политички турбулентна и представљала једно од најважнијих жаришта, како...

Најранији житељи љишке области

Најранији житељи љишке области   Шира околина Љига насељавана је још у средњем и горњем палеолиту, односно старијем каменом добу. Најстарији пронађени трагови присуства човека у блиској околини Љига су из Шалитрене пећине у Брежђу. У улазном делу пећине пронађени...