Најранији житељи љишке области

 

Шира околина Љига насељавана је још у средњем и горњем палеолиту, односно старијем каменом добу. Најстарији пронађени трагови присуства човека у блиској околини Љига су из Шалитрене пећине у Брежђу. У улазном делу пећине пронађени су артефакти који припадају средњопалеолитском слоју датованом у период пре 38.000 година. Поред овог слоја, установљена су и три горњопалеолитска слоја од којих је један радиометријски датован у време пре 31.000, а други у време пре 24-25.000 година.

Млађе камено и бакарно доба посведочени су на локалитету Прљуша на Руднику налазима праисторијских рударских окана и камених батова-облутака. Ови налази везани су за чувену Винчанску културу.

Присуство људи у бронзаном и гвозденом добу још су детаљније посведочени на овим просторима и то у непосредној околини Љига. Приликом радова на траси ауто-пута „Милош Велики“ у Лалинцима ископана је хумка из бронзаног доба са остацима спаљених покојника који су припадали западносрпској варијанти Ватинске културе. Ова култура датира из периода касног бронзаног доба, односно у време од последњих векова II миленијума п.н.е. па до првих векова I миленијам п.н.е. што већ одговара времену старијег гвозденог доба.

У Јајчићу је такође посведочено присуство носилаца културе поља са урнама. Наиме, још почетком 20. века пронађена је остава гривни о којој је писао чувени археолог Милоје Васић далеке 1907. године, а налази из ове оставе касније улазе у археолошку као гривне типа „Гучево-Барајево-Јајчић“. Ови налази датују се у време око 1200-1100. године п.н.е.

 

Гривне типа „Гучево-Барајево-Јајчић“

 

Халштатски период гвозденог доба се у сливу реке Љиг даље може пратити у Цветановцу на локалитету „Марјановача“ који је ископаван током октобра 1969. године од стране археолога Новака Милошевића, првог кустоса Народног музеја у Ваљеву. У питању је био тумул оивичен каменим венцем са остацима пепела што указује на гроб са спаљеним покојником где се укрштају утицају разних култура, између осталог и Скита, па се гроб може шире датовати у период од 6-4. века п.н.е.

На крају треба напоменути и да је на овим просторима пронађена и керамика из гвозденог доба при ископавањима цркве са некрополом из периода с краја 13. до средине 15. века у Дићима где је забележено постојање заравњеног тумула из гвозденог доба на кога је налегла апсида цркве. igracke za decake

Простор Љига и околине насељавали су у праисторији Илири и Келти, односно Скордисци. Од Илира нам је највероватније остао назив реке Љиг, док су Келти дали назив Колубари.

 

Проглашење вароши и међуратни полет

Проглашење вароши и међуратни полет   У новообразованој југословенској краљевини Карађорђевића насеље на месту данашњег Љига је унапређено у ранг варошице. По окончању Великог рата на предлог министра унутрашњих дела Милорада Драшковића регент Александар...

Римски период

Римски период   Присуство људи у околини Љига током римског периода посведочено је на више места. На ушћу реке Љиг у Колубару пронађени су остаци великог сеоског домаћинства односно виле рустике.  Локалитет је смештен са десне стране реке на благом узвишењу, а...

У сусрет првој стогодишњици

У сусрет првој стогодишњици   Падом комунизма у земљама источног блока, по Југославију наступају веома тешка и смутна времена. Љиг у том смислу није био ништа другачији. Још се памте редови за основне животне намирнице испред самопослуга трговинског предузећа...

Најранији житељи љишке области

Најранији житељи љишке области   Шира околина Љига насељавана је још у средњем и горњем палеолиту, односно старијем каменом добу. Најстарији пронађени трагови присуства човека у блиској околини Љига су из Шалитрене пећине у Брежђу. У улазном делу пећине пронађени...

Љиг у социјалистичкој Југославији

Љиг у социјалистичкој Југославији   Након завршетка Другог светског рата, формира се Скупштина општине Љиг 24. 10. 1944. године, као Народноослободилачки одбор варошице Љиг, а од 15. маја 1945. године, делује као месни народни одбор Љиг. Одбор је био под...