Проглашење вароши и међуратни полет
У новообразованој југословенској краљевини Карађорђевића насеље на месту данашњег Љига је унапређено у ранг варошице. По окончању Великог рата на предлог министра унутрашњих дела Милорада Драшковића регент Александар Карађорђевић је указом од 3. IX 1920. године решио да „село Гукош општине Бранчићске“, у срезу Качерском, округу Рудничком, прогласи за варошицу под називом „Љиг“. И поред ратних разарања и окупације насеље које је проглашено за варошицу очигледно је имало потенцијала да се даље развија и урбанизује, чему су краљевске власти изашле у сусрет.
Указ о проглашењу Љига за варош
У административној подели југословенске краљевине на области 1922. године део Љига је припадао Шумадиској области чији је центар био у Крагујевцу, а део Ваљевској са седиштем у Ваљеву. До 1925. године стекли су се услови да варош Љиг буде произведена у седиште истоимене општине. Тако је краљ Александар Карађорђевић решио указом од 15. јула 1925. године да се варошица Љиг у срезу Качерском округа Рудничког одвоји од дотадашње општине Бранчићске и образује засебну општину под именом „општина варошице Љига“. У новој административној подели из октобра 1929. године, након проглашења краљеве диктатуре, Љиг припао Дунавској бановини, али је део вароши у Бабајићу који је указом из 1928. проглашен за варошицу припао Дринској бановини.
Качерска страна Љига
Варош у Бабајићу
Статус варошице и седиште истоимене општине Љиг је успешно искористио да се унапреди у економском и културном погледу. Током међуратног периода у њему се развијају и оснивају Љишка банка (основана 1922), школе (у насељу Љиг још од 1901, у Бабјићу 1919), Здравствена задруга (1928),Читаоница (1927), апотека (1928), Соколско друштво (1927), хуманитарно друштво „Српска мајка“ (1932), те фудбалски клуб „Гладијатор“ (1922) који је мењао неколико пута називе – Јединство, ЉСК, Бацић, да би се од 1936. усталио до дана данашњег назив Спарта(к).
Љишка банка и трговина Боже Павловића
Напредак Љига у економско-културном погледу није могао да се оствари без истакнутих и заслужних људи и породица који су у њему живеле и радиле, носилаца друштвено-економских дешавања и промена. У то време по угледу и утицају истицале су се породице Гаврила Ђ. Симића, Михаила Рулића, трговца и кафеџије, Петра Недељковића „Белог Пере“, механџије, Петра Кубуровића, ковача и његових синова Милорада Мишура и Богдана, велетрговаца, Јеротија Павловића, трговца, Новице Петровића, поткивача, Милана Драшковића, кафеџије, Динка Берковића, доктора медицине, Михаила Радуловића, свештеника, Боже Павловића, банкара.
Бурад са ракијом испред куће Кубуровића 1938. године
Ролан Мурге, Француз, један је од незаобилазних Љижана у међуратном периоду, ожењен Наталијом Симић, био је власник млина за жито на два спрата, и 1930. преоријентисао се на белу мељаву. Радио је као наставник за шегрте разних заната. Подигао је и тзв. „Зелени мост“ преко кога се иде у Кадину Луку. Током Другог свветског рата спречио је стрељање 20 Љижана, чиме је спасао не мали део становништва тадашњег Љига.
Ролан Мурге испред моста за Кадину Луку
Не мали број њих учествовао је активно у политичком животу југословенске монархије у некој од постојећих политичких партија на том подручју – Демократској, Радикалној, Комунистичкој, Савезу земљорадника, док нису биле забрањене краљевом диктатуром од 6. јануара 1929. године. Појединци су често позитивно користили политичке везе за развој и напредак Љига, па се тако говорило да је за унапређење насеља Љиг у варошицу био заслужан највише Милорад Драшковић, љишки зет, а и Милорадова сестра Мила била је удата у Љиг за Гаврила Симића.
Без обзира на негативне ефекте светске економске кризе из 1929. године, која је погодила и Краљевину Југославију пар година касније, Љиг је успео да је преброди и до Другог светског рата задржи статус напредне варошице.Према Љигу је гравитирао цео крај у сливу истоимене реке, иако је стицајем околности административно био поцепан у две области, а потом и две бановине југословенске краљевине Карађорђевића. Сточарство и земљорадња су преовлађивали, а нарочито је цео крај био чувен по извозу шљиве и рогате стоке у иностранство, у првом реду у Аустрију. Развој Љига и околине сурово је, међутим, прекинут нападом сила Тројног пакта предвођених нацистичком Немачком на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године.
Љиг уочи Другог светског рата
