У сусрет првој стогодишњици

Падом комунизма у земљама источног блока, по Југославију наступају веома тешка и смутна времена. Љиг у том смислу није био ништа другачији. Још се памте редови за основне животне намирнице испред самопослуга трговинског предузећа „Рајац“ преко пута СУП-а, на месту данашњег бутика „Ђорђевић“, затим уз некадашњу железничку станицу где је данас „Пролетерова“ продавница и у улици Краља Петра у насељу Колонија. Такође, редови су били и пред „Иванчином“ трафиком која се налазила на аутобуској станици уз ограду СУП-а.

Качерска страна Љига

Предузећа попут Воћаре, Победе, Ливнице и Гранит Пешчара још увек су радила као и Бања Љиг. Један од начина да се новац спаси од инфлације била је масовна градња па је тако Љиг током деведесетих добио читав низ нових грађевина попут такозваног „тржног центра“ између Ибарске магистрале и Хаџи Ђерине улице ма месту некадашње сточне пијаце који до данас није завршен, а такође се још један „тржни центар“ гради на траси некадашње пруге уз Хаџи Рувимову улицу који је данас у полузавршеном стању. Деведесете су створиле читав низ „малих привредника“ који су се сналазили у тим тешким временима ситном трговином.

Колубарска страна Љига

Културни живот деведесетих је био веома интензиван. Упркос свеопштој пропасти, у Љигу раде кафићи какав је био „No1“ у ком су се одвијале чувене свирке и прошла многа велика имена наше сцене као што су Ју група, Ван Гог, Рамбо Амадеус, а једном је чак свој наступ у овом кафићу имао и Здравко Чолић. Љиг у овом периоду има своју библиотеку, културни центар, позориште, разна културна удружења. Играју се представе, формирају први љишки рок бендови. Априла 1997. године кућа са првом апотеком у Љигу коју је градила Савке Ристић се утврђује за споменик културе.

Ратна дејства нису се водила на територији Љига и околних села, али је зато ова варош дала Дарка Милошевића – једног од хероја битке на Кошарама, који је погинуо 6. маја 1999. године бранећи границе своје отаџбине.

Након НАТО агресије на СР Југославију, у Љигу се назиру промене. Још 1999. године, отвара се Интернет клуб, а у слично време настаје и удружење Моба које касније даје веома значајне резултате.

Полако су се почела гасити већа предузећа, становништво се убрзано исељавало из опустошене вароши, али су неке полуге и иницијативе дале веома значајне резултате као што је то била Бања Љиг, удружење Моба и Интернет клуб. Године 2001. у Љигу се отвара прва кинеска продавница у улици Хаџи Ђериној бр. 4, а први Кинез који је дошао у Љиг звао се Хјонг Зен Хуа. Ово је свакакао одраз надолазећег тренда све већег присуства кинеске робе на домаћем тржишту која данас апсолутно доминира како код нас, тако и у свету.

Предоснивачи Интернет клуба

Оснивачи Мобе

Ово време остало је упамћено у Љигу и по неуспелом покушају збратимљења Љига са Атином. СО Љиг је у покушају збратимљавања са главним градом Грчке наручила је велику гранитну куглу која је требало да краси неки од атинских тргова, а на Рајцу је планирана изградња грчке куће. Овај смели покушај мале вароши на граници Шумадије и западне Србије није уродио плодом. Кугла намењена Атини завршила је у Мојковцу, а темељи грчке куће на Рајцу данас служе као бина за наступе током Косидбе на Рајцу.

Љиг данас

Године које су следиле, ослабиле су и приватне и јавне иницијативе те Општина Љиг упада у врло неповољне услове и ситуацију која са извесним променама траје и данас. Ипак, 2019. године отвара се деоница ауто пута „Милош Велики“ од Обреновца до Љига која је спојена са претходно отвореном деоницом од Дића до Прељине те се ово може узети као једна од крупнијих промена за Љиг. Нису сви спремно дочекали отварање ауто-пута, али обзиром да је искључење за варош најповољније у односу на сва остала искључења на ауто-путу у смислу повољне раздаљине између искључења, индустријске зоне и насељеног места, у будућности се могу очекивати извесне промене на боље. Свој стоти рођендан Љиг чека као варош којој су неопходне промене како би опстала у временима која долазе.

Љиг у доба корне